Na početku bi pre svega zeleli da Vas ukratko upoznamo sa fenomenom sporta kojim
se bavimo kao i njegovim statusom u Srbiji i sadašnjoj Jugoslaviji.
Začetak planinarstva u Srbiji se vezuje za 1901 godinu kada je osnovano
Prvo Srpsko planinarsko društvo. Već tada su se pojavili smeli planinari
koji se nisu libili da se kreću terenima koji zahevaju veći nivo fizičke
pripreme i tehničkog znanja od osnovnih planinarskih pouka.
Danas u Beogradu ima preko 20 registrovnih planinarskih društava. Od nekoliko
hiljada planinara izdvajaju se oni kojima nemirni duh i zelja za još aktivnijm
zivotom tera da ispitaju svoje fizičke i psihičke granice izdrzljivosti
u savlad|ivanju teških stena i visokih vrhova kod nas i u drugim delovima
sveta. To nije samo visoka fizkička aktivnost karakteristična za druge
vrste sportova, već i avantura, upoznavanje delova sveta koji nisu pristupačni
običnom čoveku.
Alpinizam je najvišlji oblik planinarstva. Ne samo po svojim izrazito sportskim osobinama, već i duhovno. To je mišljenje koje je opšte prihvaćeno svuda u svetu, a naročito u alpinistički jakim zemljama. Sama kompleksnost alpinizma se retko gde moze uporediti sa drugim sportovima. Alpinizam je prihvaćen i kategorizovan (u zvaničnoj kategorizaciji Sportskog Saveza Jugoslavije, i u svetu), kao vrhunski sport. On od sportiste očekuje vrhunsku fizičku i prisihčku pripremu, što je i normalno s obzirom na rizik koji je u tom sportu stalno prisutan.
Alpinista mora biti pre svega fizički dobro utreniran, kako bi uspeo da podnese
sve napore koji ga očekuju. Pored toga njegova psiha, volja i samodisciplina
vrlo često su ključ uspeha ili prezivljavanja u ponekada nemogućim uslovima
u kojima se našao.
Godine 1950 se osniva Alpinistički odsek Planinarskog Saveza Beograda kao jedini klub
u Beogradu koji je okupljao ljude zainteresovane za alpinizam. Generacije
vrsnih alpinista su prošle kroz taj klub i ostavile za sobom ceo niz ispenjanih
visokih vrhova i teških stena, što je mla|e generacije alpinista stimulisalo
ka jos većim poduhvatima i uspesima.
Alpinistički odsek Planinarskog saveza Beograda (u daljem tekstu AOB-a),
je već dugi niz godina kvalitativno i kvantitativno najveći klub u SR
Jugoslaviji, koji okuplja mlade ljude koji se ne zadovoljavaju uobicajenim
konvećionalnim načinom razmišljanja i bavljenja sportom.
Zato AOB kontinuirano (od svog nastanka 1950. Godine), radi na kvalitetnoj
obući svojih budućih kadrova. Štaviše, kriterijumi koje alpinistički instruktori
AO Beograda postavljaju u tematici obuke kadrova su opšte prihvaćeni u
celoj zemlji, i stalno se unapređuju.
Taj pristup je obezbedio i rezultate koji izlaze iz okvira grada Beograda
i drzave Jugoslavije. Spisak uspešnih ekspedicija i teških akcija je dugačak,
tako da ćemo navesti neke od akcija van Evropskog kontinenta u zadnjih
15.-estak godina:
- 1986 godine, dvojica alpinista iz AO. PSB-a, u oštroj konkurenciji na
Jugoslovenskom nivou učestvuju u Jugoslovenskoj alpinističkoj reprezentaciji
u planinskom masivu TJAN-SAN-a, u centralnoj Aziji.
Kasnije se ređa cela serija samostalih uspešnih alpinističkih ekspedicija iz Srbije: - 1987 godina: Par ekspedicija u masivu Kavkaza sa Sovjetske i Gruzijske strane i osvojenih nekoliko vrhova visine od 4.900 do 5.600 m. ,
- 1988. Alpinistička ekspedicija u masivu Pamira ("Pik Evegenije Korzenjevske" 7.105 m.
- 1989. Gruzijski Centralni Kavkaz - nekoliko vrlo zahtevnih stena u vrhovima visine do 4.900 metara
- 1990 Godina: Ekspedicija u masivu Pamira (Pik Lenjina" 7.125 m.),
- 1990 Godina: Najviši vrh Juzne Amerike ("Akonkagva" 7.020
m.), za tu ekspediciju AO Beograda je dobio Majsku nagradu Beograda.
- 1991 Godina: Jedan od dva najsevernija vrha na svetu u rangu od 7.000 m . ("Han-Tengri" visine 7.000 metara u masivu Centralnog Tjan-San-a),
- 1991. Godina: Prva srpska Himalajska ekspedicija u regionu Nepalske himalaje "Anapurna 4" 7.525 m,
- 1991. Godina: Centralna Afrika - Uhuru - Kibo (5.895 m.), i Mt. Kenija - Point Batian (5.194 m.)
- 1994 godina: Akcija u regionu "Khumbu Himala" - Nepal, sa "Island Pik"-om, 6.189 m.,
- 1995 godinu obelezava ekspedicija u regionu Centralnog Peru-a, (Cordillera Blanca), sa osvojenim " Allpamayo" (5.947 m.), prvenstvenim smerom u ledenoj steni "Kuriiikashajana" (5.510 m.), i severnim "Huaskaranom" - 6.768 m.
- 1996. godine ponovo posećujemo Nepalske Himalaje u dve izdvojene akcije, i imamo dva lepa vrha za nama "Lobuche " - 6145 m. i "Mera peak" - 6.421 m.
- 1997. godine smo ponovo posetili planinski masiv Kavkaza i pored Elbrusa (5.640 m.), se popeli na nekoliko nizih vrhova u regionu. Ostvaren je i JUGOSLOVENSKI VISINSKI REKORD u spustu sa skijama (5.400 m.).
Pored ovih van-evropskih ekspedicija AOB je stalno aktivan kao organizator letnjih i zimskih alpinističkih tabora gde se okupljaju alpinisti i planinari visokogorci iz cele zemlje. To je jedna od retkih akcija koja okuplja istomišljenike za jedan atraktivan i visoko-zahtevan sport na nivou cele Jugoslavije, dva puta godišnje na različitim lokacijama koje se utvrđuju godinu unapred.
Danas AOB ima oko 100 aktivnih članova sa mešovitom starosnom strukturom, ali uglavnom preovlađuju mladi ljudi koji imaju snage i zelje da se upuste u komplikovane ekspedicije i alpinističke uspone. Manji procenat starijih i iskusnih članova pravi optimalnu "mladost - iskustvo" ravnotezu, tako da su i najteze ekspedicije uspešne i bez ljudskih gubitaka, što je uostalom i najvaznije.
Godišnje AOB organizuje 3 do 4 alpinistička tečaja za nove polaznike.
Na tim tečajevima se obuči godišnje oko 40 novih planinara, koji se uglavnom
posle završene obuke vraćaju u svoja matična društva i tamo postaju nosioci
tehnički komplikovanijih akcija.
Tako se uticaj i značaj obuke koju vrši Alpinistički odsek Beograda širi
geometrijskom progresijom.